Glas Rusije: Tajne opruge gruzijske tužbe protiv Rusije

Na Međunarodnom sudu OUN u Hagu nastavlja se suđenje na osnovu tužbe Gruzije protiv Rusije u vezi s događajima na Kavkazu u avgustu 2008. godine. Ono treba da da odgovor na pitanje o tome da li ova sudska institucija ima ovlašćenja da razmatra gruzijsku tužbu. Detalji - u materijalu našeg dopisnika Petra Iskenderova.

Podsetićemo na to da je Gruzija podnela tužbu protiv Rusije 12. avgusta 2008. godine - odmah posle završetka vojnog konflikta zbog Južne Osetije. U svom obraćanju sudu ona je optužila rusku stranu za to da od početka 1990-ih godina navodno pribegava „sistematskoj etničkoj diskriminaciji usmerenoj protiv etničkog gruzijskog stanovništva i drugih grupa" u regionima Abhazije i Južne Osetije. 15. oktobra 2008. godine Međunarodni sud OUN doneo je privremeno rešenje, pozvavši obe strane da se uzdržavaju od svih aktova rasne diskriminacije i njihove podrške. On je utvrdio da Moskva i Tbilisi treba da pomognu u pružanju humanitarne pomoći siromašnima, ne pribegavajući „merama koje će dovesti do produbljivanja spora." On je takođe obavezao obe strane da osiguraju bezbednost stanovništva, čovekova prava na slobodu kretanja i naseljavanja u okviru granica države, da štite svojinu raseljenih lica i izbeglica. Napokon, Međunarodni sud OUN je konstatovao „ranjiv položaj etničkih Gruzijaca", kojih se konflikt dotakao, ali je pritom istakao da je i situacija etničkih Osetinaca i Abhazaca i dalje teška.

Pozicija ruske strane u vezi s gruzijskom tužbom je nedvosmislena: radi se o političkim špekulacijama. Kako je dan uoči današnjeg ročišta istakao MIP Rusije, „Gruzija je inicirala u suštini veštački sudski proces, koji za cilj ima da odvuče pažnju javnosti od sopstvenog grubog kršenja međunarodnog prava," pre svega, za vreme gruzijskog napada na Južnu Osetiju u avgustu 2008. godine.

Međutim, ročišta koja su se obnovila u Hagu poseduju i karakterističnu stranu procesa - posebno ako se pođe od gorepomenute privremene odluke iz oktobra 2008. godine. Ova odluka po svojoj prirodi i formulacijama ima toliko dvosmislen karakter da je nesumnjivo da će je obe strane koristiti u toku sadašnje runde ročišta. I to nije samo krivica, već i nesreća Međunarodnog suda OUN. On je prinuđen da deluje u uslovima nedostatka jasnih i razumljivih međunarodno-pravnih normi i odluka, koje se odnose na sve učesnike u savremenim konfliktima - istakao je u razgovoru s „Glasom Rusije" generalni direktor Informativno-analitičkog centra za proučavanje društveno-političkih procesa na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, Aleksej Vlasov.

Čini mi se da je potreban još vrlo ozbiljan i usrdan rad na tome dok se ne stvore poštena, otvorena i transparentna pravila igre. Ova pravila moraju biti slobodna od „dvostrukih standarda" - uveren je stručnjak. U suprotnom slučaju od sudskih i međunarodnih organa teško se mogu očekivati pravedne i osnovane presude i preporuke. Ovakve dvosmislenosti su svojstvene i današnjim sudskim raspravama u vezi s gruzijskom tužbom. Jer, rešenje, koje je već doneto u oktobru 2008. godine može se tumačiti i kao indirektno priznavanje odgovornosti Rusije za ono što se dešava u Abhaziji i Južnoj Osetiji - što podriva tvrdnje Gruzije o čuvanju međunarodno-pravne jurisdikcije na ovim teritorijama.

Kao drugo, pristavši na razmatranje pitanja u kontekstu rusko-gruzijskog spora i uputivši svoje formulacije Moskvi i Tbilisiju Međunarodni sud OUN je u suštini barem deo krivice za konflikt u avgustu 2008. godine prebacio na gruzijsko rukovodstvo. O tome svedoče formulacije o „teškoj situaciji" Osetinaca i Abhazasa.

Ovakvi dvosmisleni preliminarni zaključci Međunarodnog suda OUN nagoveštavaju oštre diskusije u okviru sadašnjih sudskih rasprava - posebno ako se ima u vidu napetost koja i dalje vlada u regionu.

Izbor Abhazije - Rusija i nezavisnost

14.avgusta 1992 godine u Abhaziju je upala vojska Gruzije. Počeo je rat koji je trajao 14 meseci. U krvavim borbama narod Abhazije je uspeo da odbrani svoje pravo postojanja.

Narod Abhazije se vekovima borio za nezavisnost. 1810 godine, zahvaljujući ruskoj armiji koja je isterala iz Suhuma turski garnizon, završen je 300-godišnji period turskog iga. Tada je Abhazija počela da živi pod pokroviteljstvom Rusije. U periodu sovjetske vlasti, počev od 30-ih godina prošlog veka, narod Abhazije je ponovo morao da se bori za svoj nacionalni identitet. U susednoj Gruziji razrađena je teorija etnocida, prema kojoj tobože „primitivni" Abhazi treba da se rastvore u sredini kulturnijeg gruzinskog naroda. Počele su represije protiv abhaske inteligencije, zatvarane su abhaske škole, zabranjivalo se učenje abhaskog jezika. Faktički to je bio genocid abhaskog naroda. Rat koji je započeo 1992. godine završio je dugogodišnji međuetnički gruzinsko-abhaski konflikt.

Vojska Gruzije je upala na teritoriju Abhazije i okupirala prestonicu - Suhum. Počela su etnička čišćenja. Masovni i žestoki otpor abhaskih ustanika je za lidere iz Tbilisija bio neočekivan. Građani bivšeg SSSR su videli svu nepravednu akcija Gruzije. Uskoro su u Abhaziju došli dobrovoljci: Osetini, stanovnici Pridnjestrovlja, Čečeni, Rusi. Oni su ratovali u sastavu internacionalnih odreda.

U julu 1993. godine abhaske snage su krenule u kontranapad na Suhum. Gruzinska vojska koja je okupirala grad uskoro je bila isterana sa teritorije Abhazije. Na kraju rata je Abhazija de fakto postala nezavisna država.

U avgustu 2008. godine režim Sakašvilija je započeo agresiju protiv Južne Osetije i planirao posle okupacije te republike novi upad u Abhaziju. To potvrđuju dokumenti i karte, koje su ostavila gruzinska vojna lica kada su u panici bežala od ruske vojske, koja je došla da odbrani osetinski narod.

Posle odbijanja napada Gruzije 2008. godine Rusija je postala prva zemlja koja je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

Za poslednje dve godine došlo je do velikog napretka u odnosima Moskve i Suhuma, smatra ministar spoljnih poslova Abhazije Maksim Gvindžija:

Postigli smo visoki nivo saradnje u ekonomiji, u socijalnoj i vojnoj sferi. Kod nas su stvoreni veoma dobri uslovi za razvoj i uzajamnu saradnju naših kultura. Naši narodi, naše zemlje su odavno veoma bliski. Danas je veoma važno da sačuvamo to što se stvaralo 200 godina naše istorije. Mi se trudimo da sačuvamo te dobre odnose i da ih nastavimo u budućnosti, za buduće generacije.

U avgustu ove godine, prvi put od momenta priznanja nezavisnosti Abhazije, u republiku je doputovao predsednik RF Dmitrij Medvedev. Na susretu sa predsednikom zemlje Sergejom Bagapšom on je obećao da će razvijati dobre odnose među zemljama i izjavio da Rusija namerava da sarađuje sa Abhazijom u sferi bezbednosti, u političkoj i ekonomskoj oblasti.

(Glas Rusije)